BSD Srbija

Primjećujem da se ljudi sve čudnije (gluplje) ponašaju u zadnje vrijeme, a ni ja više nisam kao prije.
Ode svijet u qurac, polako ali sigurno.

znaci, totalno se slazem, samo sve ovo nisam....ne da se nisam usudio reci, ali nekako me mrzelo da to isto kazem na glas....

Quote from: uporna_neznalica on April 03, 2013, 07:06:32 am

Takodje iskoristiti Profu i Zelenog Obada u najvecoj mogucoj meri.

Zahvaljujem se na ovoj jedinstvenoj prilici da budem iskorišten ... pa predlažem da trajno preskočimo iskorištavanja bilo koga, u najvećoj mogućoj meri

He, he. Majstore, pod iskoriscavanjem ne podrazumevam zloupotrebljavanje, nego placeni angazman.

Primer1: Isprojektovati, osmisliti i napraviti konfiguracione fajlove na *NIX po izboru za mrezu srednjih skola u Srbiji (koja bi zamenila xp po prestanku podrske). Projektni zadatak bi morao da bude definisan u saradnji sa ministarstvom, sa osvrtom na postojeci plan i program (programiranje u pascal, native podrska za cirilicu, itd.). Za instalaciju/odrzavanje trebalo bi angazovati nekoliko firmi. Placanje - neka ministarstvo potpise predugovor za odrzavanje a jedan manji deo neka plati unapred da se projekat pripremi.

Primer2: Modifikovati postojeci srednjoskolski program za informatiku (skoro je bio predlog da predmet ukinu). Osim ovdasnjih profana, angazovati "the Profu" (copyright Zeleni_Obad) u radnu grupu za predlaganje programa i pisanje udzbenika.

(Naravno, podrazumevam "iskoriscavanje" i ostalih, soxxx-a i Dule_Mars-a, samo sam njih izostavio jer su "ovde")

Kako "pritisnuti"? Prosto - dajte nam istu onoliku sansu koliku dajete i Microsoft-u, za iste ili nesto manje pare. Ako  necete, pljuvacemo ministra da zeli da nas odrzi u tehnoloskoj zavisnosti. Kompjuterska oprema po skolama je ionako (ili ce uskoro biti) neupotrebljiva na podrzanim Windows verzijama, pa je jedini interes da nas odbijete ako imate proviziju od kupovine novog hardware (sto je veliki trosak za ovu siromasnu zemlju), a ako nas pustite da ovo odradimo onda genije ministar moze da iznosi kao svoj uspeh to sto je uspeo da produzi vek trajanja opreme po skolama i smanji izdatke.

Ali, sta ako bi nam dali priliku a mi ne mozem oda izvedemo? Mozemo, ali mora da se isplanira, i naravno da mora da se plati (ne udruzenju, nego firmama i pojedincima, ili pojedincima preko udruzenja).

Poenta je moci da ponudis gotovo resenje, gotovo "proizvod". Bez toga nema nista.

Takodje iskoristiti Profu i Zelenog Obada u najvecoj mogucoj meri.

Zahvaljujem se na ovoj jedinstvenoj prilici da budem iskorišten - ganulo me je, moram priznati - ali moram da primetim ovde da se sve za sada odvija u najboljem mogućem redu, i sve je javno, i dostupno svakome ko želi da uzme učešća u bilo čemu, te ne treba nikoga gurati u nešto za šta se i sam nije javio. Posebno, za ekipu s BSDSrbije garantujem da poseduje adekvatnu dozu ozbiljnosti, te da ima dobre razloge za sve živo čega se prihvati i što radi, pa predlažem da trajno preskočimo iskorištavanja bilo koga, u najvećoj mogućoj meri

...

Naravno, primer koji sam naveo je samo jedan mali. Mogucnosti su ogromne.

Ovo je najveca prednost i najveca mana celog projekta, jer za svaki projekat/podprojekat iziskuje jasni cilj i najmanje jednog ko zna sta radi, ali je tom radu i posvecen.

Mozes me slobodno dodati na listu, zapravo bih vec nekoliko dana hteo da napisem svoje opservacije, ali nikako nemam vremena. Njih sve treba shvatiti kao "Ja sam odvec star da bih posao s tobom, ali ako vec kanis cuti moj savijet" i odgovoriti Bob-Rock-ovski "Ha, ishlapjeli starce...".

Najmanji je problem registrovati jedno ili vise udruzenja, ne vidim sta oko toga ima da se dogovara. Pravo pitanje je sta bi to udruzenje/vise udruzenja radilo, a za to je bitno sta moze i koliko sme onaj ko je na celu udruzenja.

Evo mog vidjenja koji su moguci pravci rada.

1) Evangelizacija generalne populacije slobodnim softverom, a.k.a. aktivizam u uzem smislu.

Mislim da je visegodisnje postojanje nekoliko foruma (od kojih su po meni vrlo kvalitetni ovaj i slackware srbija, ali svaka cast i najlsepse zelje i svima ostalima, i novom opensource, i ubuntu) vise nego dovoljni za ovu evangelizaciju.

Preko toga, tu je LugoNS sa svojim casopisom, i prosto ne vidim da bi nekakvi sastanci tu ne znam sta promenili, Ako neko zeli da se angazuje, neka napise nesto za LugoNS, prosto da se napori ne dupliraju. Meni je svaki drugaciji aktivizam u ovom smeru ponovo izmisljanje tocka.

2) Veci upliv slobodnog softvera u skole - ja sam nezadovoljan postojecim skolskim programima i mislim da su promaseni. To je vidljivo i u tome sto Srbija u veliko zaostaje za Slovenijom, Hrvatskom, Bugarskom i Rumunijom - svi oni su slobodnom softveru doprimenli mnogo vise od nas, jer postoji nekoliko programa otvorenog koda koji su u opstoj upotrebi, a koji su delo programera iz ovih sredina, a nijedan srpski. Kako ja (sa strane) vidim, nas najveci domet je ona firma koja pise igrice za Microsoft platformu (svaka im cast, cenim i postujem, ali mislim da to nije ideal kome treba teziti).

Da bi se bilo sta ozbiljno artikulisalo u ovom pravcu, po meni je neophodno animirati profesore (ima ih na PMF, sad nemam linkove), na ETF (katedra za kompjutere, predmeti najranije od druge godine) koji insistiraju na slobodnom softveru. Takodje je neopdhodno animirati i likove van Beograda (sta se radi na superkompjuteru u Kragujevcu?), traziti od njih smernice, i ponuditi "vehicle" (udruzenje ili vise njih) koje ce raditi kao grupa za pritisak prema Ministarstvu obrazovanja.

Primer vrsenja pritiska bio bi npr. neprihvatljivo tretiranje programa zatvorenog koda u obrazovanju, kao sto sam ima prilike da vidim jedan master rad za ETF (na sajtu njihovog instituta), gde je master rad sadrzao zatvoreni kod (rad je finansirala neka domaca firma). Akademski je neprihvatljivo prihvatati radove zatvorenog koda u obrazovanju.

3)Aktivnosti prema industriji.

S jedne strane to bi opet trebalo da radi grupa za pritisak. Traziti od vecih javnih, drzavnih i paradrzavnih preduzeca (EPS, NIS/Gazprom, Telekom, ali i "novih" telekom i isp kompanija u stvanom vlasnistvu, PKB, vodovodi i kanalizacije, PTT, kojekakvi instituti, npr. Mihajlo Pupin, Kirilo Savic, Institu za fiziku - instituti neka za to traze donacije od drzave -banke, osiguranja...) da godisnje finansiraju radove (diplomske, master, phd) otvorenog koda na resenjima iz njihove delatnosti, na onome sto njima treba. (Koliko je ATT doprineo slobodnom softveru, a sta su doprineli pobrojani?) Pri tome radovi/projekti mogu da budu otvorenog koda do noekog nivoa, kako bi finansijeru bila ostavljena mogucnost da u saradnji sa programerom po potrebi od nekog nivoa kod zatvori u skladu sa svojim poslovnim potrebana (budalasto je ocekivati da npr. unapredjenje programa koji kontrolisu rad kotlova i generatora u elektranama, a koji rade na unix/linux OS, budu otvoreni, ali otvoren treba da bude kod akademskog rada koji nudi odredjena poboljsanja, a onda diplomac i finansijer mogu da zatvore kod i da ga dalje eksploatisu - otvoreni kod akademskog rada ostaje novim generacijama za dalji rad).

Posebna vrsta grupe za pritisak trebalo bi da bude zigosanje lose ISP prakse (npr. davanje na poslugu korisnicima nekvalitetnih adsl/wifi/cable modema bez pruzanja podrske za azuriranje njihovih operativnih sistema).

S druge strane, bi trebalo ponuditi manjim firmama koje su se pojavile a mogu da npr. vrse sistem administraciju da prezentuju svoje mogucnosti potencijalnim korisnicima. Ovo tim pre sto XP gubi podrsku kroz 12 meseci, a poslovnim korisnicima treba ponuditi gotovo resenje, koje funkcionise, a ne nekakve eksperimente i "drz' da nabijem" pristup. (Pri tome nikada ne treba ruzno govoriti o firmama koje plasiraju software zatvorenog koda. Nije lepo, a moze da predstavlja i povredu prava.)

Takodje iskoristiti Profu i Zelenog Obada u najvecoj mogucoj meri.

Ovo nije sve, ali vec sam skoro sat vremena neplanirano izgubio, a dan mi je prilicno zauzet.

Evo kako se sale u OpenBSD kampu: LOLCODE portovan na OpenBSD kao in-kernel scripting jezik (po ugledu na LUA u NetBSD):

http://undeadly.org/cgi?action=article&sid=20130401070038

Hahahaha... 

Covece, tresao sam se od smeha, do mere da mi na kraju nije bilo dobro. (U, j*bo te, od ovoga moze da se rikne )